Piše: Milinko Mile Vasiljević, voice actor

Postoje tekstovi koje pročitate i zaboravite. Postoje i oni koji vas zaustave, nateraju da razmislite, da se prepoznate u jednoj rečenici ili da se vratite uspomeni koju ste negde duboko potisnuli.

A postoje i tekstovi koji, kada im se podari pravi glas, počnu da žive na jedan potpuno drugačiji način.

Upravo u tome pronalazim smisao svog rada.

Moje ime je Milinko Mile Vasiljević i moj profesionalni put vezan je za radio, televiziju, govor, interpretaciju i rad sa glasom. Prvi put sam pred mikrofon stao još 2001. godine, a tokom godina radio sam na više radio stanica i televizijskih projekata. Od 2009. godine bio sam TV prezenter, voditelj i autor emisija, ali je jedna posebna ljubav sve vreme ostala prisutna – književnost izgovorena glasom.

Zašto je važno čitati književnost naglas?

Kada poeziju ili prozu čitamo u sebi, mi stvaramo sopstveni doživljaj teksta. Kada se tekst izgovori naglas, otvara se još jedan prostor – prostor glasa, ritma, pauze, emocije i interpretacije.

Jedna ista pesma može zvučati potpuno drugačije kada je izgovori deset različitih ljudi.

Zato interpretacija nije samo „čitanje naglas“.

Interpretacija je pokušaj da se razume ono što je autor želeo da kaže, da se prepoznaju emocije skrivene između reči i da se pronađe prava mera između ličnog doživljaja interpretatora i originalne misli pisca.

Upravo zato se trudim da svakom tekstu pristupim posebno.

Nekada je potrebna tišina.

Nekada sporiji ritam.

Nekada samo jedna kratka pauza između dve rečenice može da promeni čitav doživljaj.

Glas nije samo zvuk. Glas je sredstvo kojim reči dobijaju karakter.

Moje prisustvo na Pokazivaču

Na sajtu Pokazivač prisutan sam kao autor i interpretator. Moja autorska stranica predstavlja svojevrsnu arhivu mog rada, u kojoj objavljujem svoje interpretacije poezije i proze.

To su tekstovi različitih autora i različitih tema – od ljubavi i života, preko uspomena, tuge i radosti, do pitanja koja čoveka podstiču da razmišlja o sebi, ljudima oko sebe i svetu u kojem živi.

Posebno mi je važno što se na jednom mestu mogu susresti pisana i izgovorena reč.

Pisac stvara tekst.

Interpretator mu daje glas.

Slušalac mu daje novi život.

Taj krug je za mene jedna od najlepših stvari u ovom poslu.

Kada interpretiram nečiju pesmu ili prozu, ne želim da moj glas bude važniji od autora. Naprotiv – želim da moj glas bude put do njegovih reči.

Pokazivač – prostor za kulturu, znanje i dobre vrednosti

Svoje prisustvo na Pokazivaču doživljavam kao deo šire priče ovog sajta.

Pokazivač promoviše sadržaje iz oblasti kulture, obrazovanja, umetnosti, društva i života. Posebno mesto zauzimaju teme koje imaju za cilj da informišu, edukuju, motivišu i podstaknu ljude na razmišljanje.

U vremenu kada se internet često puni površnim, senzacionalističkim i prolaznim sadržajima, smatram da je dragoceno imati prostor koji promoviše kulturu, obrazovanje, humanost, dobre ideje i kvalitetne priče.

Zato Pokazivač ne doživljavam samo kao mesto na kojem će biti objavljena jedna moja interpretacija.

Doživljavam ga kao prostor susreta.

Susreta autora i publike.

Susreta književnosti i savremenih medija.

Susreta napisane reči i glasa.

U vremenu kada se ogromna količina sadržaja svakodnevno smenjuje pred našim očima, mislim da je posebno važno sačuvati prostor za sadržaj koji nas tera da zastanemo.

Da pročitamo.

Da poslušamo.

Da razmislimo.

 Stefan Simić – Nedostaju mi iskreni razgovori (Govori: Mile Vasiljević)

Od knjige do digitalnog zvuka

Danas književnost više nije vezana samo za stranice knjige.

Ona može živeti na radiju, televiziji, internetu, podcastima i različitim digitalnim platformama.

To ne znači da knjiga gubi svoju vrednost.

Naprotiv.

Mislim da se književnosti tako otvaraju nova vrata.

Audio interpretacija može približiti poeziju i prozu ljudima koji možda nemaju dovoljno vremena za klasično čitanje. Može omogućiti da neko sluša književnost dok putuje, odmara ili obavlja svakodnevne poslove.

Ali postoji još nešto što mi je posebno važno.

Izgovorena književnost može biti most prema ljudima kojima je audio sadržaj prirodniji i pristupačniji način doživljavanja teksta.

Zbog toga audio forma za mene nikada nije bila samo tehnički dodatak književnosti. Ona može biti način da reči postanu dostupnije većem broju ljudi.

I upravo u tome vidim jednu od najlepših mogućnosti glasa.

Glas kao zanat

Mnogi misle da je za dobru interpretaciju dovoljan prijatan glas.

Nije.

Glas jeste dar, ali bez rada taj dar ostaje samo potencijal.

Dobar govornik mora da radi na dikciji, artikulaciji, disanju, tempu, intonaciji i izražajnosti. Mora da nauči kako da koristi tišinu jednako kao i zvuk.

Ali pre svega – mora da nauči da sluša tekst.

Pre nego što izgovorim jednu pesmu ili priču, pokušavam da razumem šta se nalazi iza nje.

Ko govori?

Kome se obraća?

Šta želi da kaže?

Gde je emocija?

Gde treba stati?

Šta ne treba naglasiti?

To su pitanja koja možda slušalac nikada neće primetiti, ali upravo ona često određuju da li će interpretacija biti samo korektna ili će zaista dotaći nekoga.

Od poznatih autora do novih glasova

Posebno zadovoljstvo pričinjava mi rad sa savremenim piscima.

Veliki književni autori već imaju svoje mesto u istoriji. Njihova dela čitala su i čitaju pokolenja.

Ali šta je sa piscem koji tek pokušava da pronađe svoj put?

Šta je sa pesnikom koji je napisao nekoliko pesama i želi da ih neko čuje?

Šta je sa autorom koji nema veliku izdavačku kuću iza sebe, ali ima nešto iskreno da kaže?

Mislim da upravo takvim ljudima treba dati prostor.

Svaki autor zaslužuje priliku da njegov tekst bude pročitan, poslušan i doživljen.

Jer književnost ne živi samo od poznatih imena.

Ona živi od novih glasova.

Žak Prever – Barbara – Kazuje: Mile Vasiljević

Kada reč postane zvuk

Kada završim snimanje, posao za mene nije završen.

Tek tada počinje najzanimljiviji deo – preslušavanje.

Slušam gde sam požurio.

Gde sam možda previše naglasio neku reč.

Da li je pauza dovoljno duga.

Da li muzika, kada je koristim, podržava tekst ili mu odvlači pažnju.

Jer muzika i glas moraju da budu u službi priče.

Ne treba muzika da govori umesto autora.

Ne treba ni interpretator da postane važniji od teksta.

Sve treba da ima jedan cilj – da poruka stigne do slušaoca.

 Ivo Andrić – Koga ljubi sada ona mlada žena – Kazuje: Mile Vasiljević

Zašto nastavljam?

Zato što verujem da reči imaju snagu.

Verujem da dobra pesma može promeniti nečiji dan.

Da jedna priča može nekoga naterati da razmisli.

Da jedna rečenica može nekome vratiti nadu.

Da glas može probuditi sećanje.

I verujem da, uprkos brzini savremenog života, čoveku i dalje treba trenutak u kojem će sesti, staviti slušalice i samo – slušati.

Zbog toga mi je drago što svoj rad mogu da predstavljam i kroz Pokazivač.

Moja autorska stranica na ovom sajtu nije samo spisak objavljenih interpretacija. Za mene je ona trag jednog dugog puta – puta kojim pokušavam da pisanu reč približim ljudima kroz zvuk, emociju i govor.

Ako se posle neke moje interpretacije neko vrati originalnom tekstu i poželi da pročita autora, moj posao je uspeo.

Ako neko otkrije pesnika za kojeg ranije nije čuo, još bolje.

Ako neko zbog jedne izgovorene priče zastane i zamisli se nad sopstvenim životom – onda glas više nije samo glas.

Postao je most.

A upravo takve mostove želim da gradim i dalje.

 Pero Zubac – Mostarske kiše (Kazuje: Milinko Mile Vasiljević)

Milinko Mile Vasiljević
Voice Actor | Spiker | Interpretator poezije i proze

Autor na sajtu Pokazivač

Milinko Mile Vasiljević

GLASOVNI KAMELEON - MILINKO MILE VASILJEVIĆ - VOICE OVER

Šta za mene predstavlja glas?

Kada se više od 25 godina bavite govorom, radijem, televizijom, sinhronizacijom i drugim oblicima medijskog rada, glas vremenom postane mnogo više od profesionalnog alata. On postaje deo vašeg identiteta.

Za mene je glas nešto što se godinama gradi. Nije važna samo boja glasa, već i način na koji izgovaram reči, ritam, dikcija, emocija, interpretacija i iskustvo koje stoji iza svake izgovorene rečenice.

Kao voice actor / sinhronizator sa 25 godina iskustva u lozničkim medijima, imao sam priliku da svoj glas koristim u različitim formatima i za različite namene. Zato mi je tema generičkih glasova i veštačke inteligencije posebno zanimljiva.

https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Milinko_Vasiljević

Šta su zapravo generički glasovi?

Generički glasovi su sintetički ili veštački generisani glasovi koji mogu da čitaju tekst bez angažovanja stvarnog govornika za svaku pojedinačnu snimljenu rečenicu.

Tehnologija je u poslednjih nekoliko godina veoma napredovala. Danas AI može da proizvede govor koji zvuči izuzetno prirodno, sa pauzama, promenama intonacije i različitim nivoima izražajnosti.

To donosi velike mogućnosti, ali istovremeno otvara i ozbiljna pitanja.

Gde je granica između generičkog AI glasa i stvarnog glumca?

Mislim da je granica upravo u identitetu i saglasnosti.

Ako kompanija koristi generički glas koji nije povezan sa konkretnom osobom, tu ne vidim isti problem. Ali kada se koristi glas stvarnog čoveka, posebno profesionalnog voice actora, tada više ne govorimo samo o tehnologiji.

Govorimo o njegovom profesionalnom identitetu.

Jedno je napraviti veštački glas koji zvuči prijatno i profesionalno. Drugo je uzeti postojeći glas određene osobe, napraviti njegovu digitalnu kopiju i omogućiti računaru da govori u njeno ime.

Da li bih pristao na kloniranje svog glasa?

Moj odgovor je: možda, ali nikako bez jasno definisanih uslova.

Nisam protiv razvoja veštačke inteligencije i ne mislim da treba bežati od novih tehnologija. Naprotiv, smatram da AI može biti veoma koristan alat za audio-produkciju, obrazovanje, pristupačnost, multimediju i brojne druge oblasti.

Ali ako je u pitanju moj glas, želeo bih da znam tačno šta se klonira, ko klon koristi i šta će taj glas govoriti.

Šta bih tražio pre nego što dam saglasnost?

Pre svega, tražio bih jasan i precizan dogovor.

Želeo bih da bude definisano za koji projekat se moj glas koristi, koliko dugo traje dozvola, gde će se sadržaj emitovati i da li se moj AI glas može koristiti u drugim projektima.

Takođe bih želeo da bude jasno navedeno da se moj glas ne sme koristiti za sadržaj koji može da naruši moj ugled, da me predstavi u pogrešnom kontekstu ili da stvori utisak da sam nešto rekao kada to zapravo nisam rekao.

Za mene bi veoma važna bila i finansijska strana takvog angažmana. Ako neko koristi digitalni model mog profesionalnog glasa i na osnovu njega proizvodi veliki broj novih snimaka, smatram da je potpuno opravdano da postoji odgovarajuća naknada za takvu licencu.

 https://www.wikidata.org/wiki/Q138845821

Da li činjenica da se moj glas već nalazi na internetu menja moj stav?

Ne menja osnovni princip.

Moj glas se već može pronaći u javno dostupnim audio arhivama i bazama. Moji glasovni uzorci nalaze se, između ostalog, na Wikimedia platformi i na Freesoundu.

 https://freesound.org/people/MileVoiceOver/

To je deo mog dugogodišnjeg rada i svojevrsna digitalna arhiva mog glasa.

Međutim, činjenica da je neki snimak javno dostupan ne znači da je svaka buduća upotreba tog snimka automatski dozvoljena.

Postoji velika razlika između toga da neko posluša moj glasovni uzorak, koristi snimak u okviru dozvoljene licence i toga da od velikog broja mojih snimaka napravi model koji može neograničeno da proizvodi nove rečenice mojim glasom.

Upravo tu vidim jedno od najvažnijih pitanja budućnosti AI tehnologije.

Da li bih dozvolio da moj klonirani glas govori ono što ja nikada nisam rekao?

Samo uz veoma jasna pravila i kontrolu.

Ne bih želeo situaciju u kojoj neko napravi moj digitalni glas, a zatim mu dozvoli da govori bilo šta, bez mog znanja.

Moj glas ne bi trebalo da bude sredstvo za lažno predstavljanje.

Ako već postoji tehnologija koja omogućava kloniranje glasa, onda mora postojati i odgovornost onih koji tu tehnologiju koriste.

Da li mislim da će AI zameniti voice actore i sinhronizatore?

Ne verujem da će ih potpuno zameniti.

AI može veoma dobro da imitira određene karakteristike ljudskog govora, ali ljudska interpretacija je mnogo složenija od same boje glasa.

Voice actor ne čita samo napisane reči. On razume tekst, prepoznaje emociju, bira tempo, prilagođava intonaciju i pokušava da prenese ono što se nalazi između redova.

To iskustvo se ne dobija jednostavnim generisanjem zvuka.

Verujem da će AI glasovi postati sve prisutniji, ali isto tako verujem da će kvalitetan ljudski glas i dalje imati svoju vrednost.

Može li kloniranje glasa ipak biti korisno?

Naravno.

Mogu da zamislim brojne pozitivne primene. Na primer, profesionalni govornik može da napravi svoj digitalni glas za određene vrste sadržaja kada fizički nije u mogućnosti da snimi svaku novu verziju.

To može biti korisno u obrazovanju, multimediji, navigaciji, pristupačnosti, arhiviranju, lokalnim medijima i mnogim drugim oblastima.

Ali ključna reč je saglasnost.

Ako sam ja vlasnik svog profesionalnog glasovnog identiteta i ako neko želi da ga digitalno koristi, onda želim da učestvujem u odluci o tome kako će se koristiti.

Koji bi bili moji osnovni uslovi za kloniranje glasa?

Moji uslovi bi bili jednostavni i razumni:

• da postoji moja jasna i izričita saglasnost;
• da se unapred zna svrha korišćenja AI glasa;
• da se definiše period na koji dajem dozvolu;
• da se precizira gde i na kojim platformama glas može da bude korišćen;
• da se moj glas ne koristi za obmanjujući ili štetan sadržaj;
• da se bez dodatne saglasnosti ne prosleđuje drugim korisnicima ili kompanijama;
• da postoji odgovarajuća finansijska naknada;
• da imam mogućnost da reagujem ako se dogovor prekrši.

Drugim rečima, nisam protiv kloniranja glasa.

Protiv sam kloniranja bez pitanja.

Da li bih voleo da moj glas jednog dana postoji i kao digitalni glas?

Da, pod određenim uslovima.

Posle više od dve i po decenije rada u lozničkim medijima, zanimljivo mi je da razmišljam o tome da glas koji sam godinama gradio može dobiti i jedan novi, digitalni oblik.

Ali taj digitalni oblik mora imati jasnu vezu sa mnom kao čovekom i profesionalcem.

Ne želim da moj glas postane samo još jedan generički AI glas u ogromnoj bazi podataka.

Ako već postoji mogućnost da se napravi digitalna verzija mog glasa, onda želim da ona bude napravljena profesionalno, uz moju saglasnost i uz jasno definisana pravila korišćenja.

Šta bih na kraju poručio onima koji razvijaju AI glasove?

Tehnologija sama po sebi nije ni dobra ni loša. Način na koji je koristimo pravi razliku.

Generički glasovi mogu biti odličan alat. Kloniranje glasa takođe može imati veoma korisne primene. Ali iza svakog prepoznatljivog ljudskog glasa postoji osoba, njen rad, iskustvo i profesionalni identitet.

Zato smatram da bi budućnost AI glasova trebalo da bude zasnovana na saradnji, transparentnosti i saglasnosti.

Moj glas jeste dostupan kroz različite javne glasovne uzorke i audio arhive, uključujući Wikimedia i Freesound. Ali moja dostupnost u javnom prostoru nije isto što i neograničena dozvola da neko napravi moj digitalni identitet i koristi ga bez dogovora.

Da li bih pristao na kloniranje svog glasa?

Da — ako znam ko ga koristi, zašto ga koristi, koliko dugo ga koristi i pod kojim uslovima.

Jer glas može biti digitalizovan.

Može biti sintetizovan.

Može biti kloniran.

Ali profesionalni glas nije nastao preko noći. On je rezultat godina rada, iskustva i bezbroj izgovorenih rečenica.

A ono najvažnije — iza svakog pravog glasa postoji čovek.

 Glasovni umetnik Milinko Mile Vasiljević / National Geographic SpecDemo / milevoiceover

Autor teksta:  Milinko Mile Vasiljević

Voice Actor / Sinhronizator

25 godina iskustva u lozničkim medijima

INFO | MileVoiceOver je savremena i nezavisna medijska platforma sa sedištem u Loznici, posvećena pravovremenom, objektivnom i afirmativnom informisanju o ključnim društvenim vrednostima Loznice, Podrinja i cele Zapadne Srbije. Fokusirajući se na kulturno nasleđe, savremeno umetničko stvaralaštvo, obrazovne inicijative, uspehe mladih talenata i hroniku lokalnog sporta, portal teži da bude eho pravih vrednosti i pouzdan izvor informacija našeg kraja.

Izdavač i uredništvo

Osnivač i glavni urednik: Milinko Mile Vasiljević

Produkcija: MileVoiceOver Studio Loznica

Sedište uredništva: Loznica

Kontakt e-mail: milevoiceover@gmail.com

Ključne rubrike portala

Kultura i umetnost: Praćenje likovnih izložbi, pozorišnog života, književnih večeri, muzičkih događaja, kao i afirmacija savremenih vizuelnih i audio umetnosti uz očuvanje baštine Vukovog kraja.

Obrazovanje i mladi: Afirmacija uspeha učenika i studenata, praćenje školskih projekata i svestrana podrška mladim naučnim i kreativnim talentima Podrinja.

Sport i zdrav život: Hronika lokalnih sportskih kolektiva, promocija bazičnog sporta, zdravih stilova života i uspeha sportista iz Loznice i okoline.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• UEFA delegacija u Loznici: Stadion „Lagator“ spreman za U21 EURO 2027!
• BICIKLIMA DO TRŠIĆA, PREDAH NA PITIJADI I BOGAT PROGRAM U VUKOVOM KRAJU
• Ponos Loznice na krovu Srbije: Bogdan Obradović – mladi šampion koji pomera granice

• Zvučni Otisci [21]
• Vesti [6]
• U ogledalu [168]
• Sport i zdrav život [0]
• Obrazovanje i mladi [0]
• Kultura i umetnost [0]
• Loznica u srcu [5]
• Milinko Mile Vasiljević [12]
• Kulturni Misionar [23]
• MileVoiceOver [2]
• Novinarska Beležnica [6]
• Škola govora [4]
• Voice Over Artist [2]
• Dokumentarni tragovi [5]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom