Милинко Васиљевић

Милинко Миле Васиљевић (Лозница, 18. март 1981) српски је спикер, новинар и аудио-продуцент.

Miris dima i odjek smeha: Prvomajske reportaže iz mog ugla

milevoiceover | 30 April, 2026 17:26

Ja sam Milinko Mile Vasiljević, čovek čiji je život neraskidivo povezan sa rečima, pričama i našim podrinjskim krajem. Mnogi od vas me znaju po glasu ili sa malih ekrana, ali meni su najdraža ona sećanja koja nosim sa terena, iz vremena kada smo stvarali živu istoriju naše Loznice. Danas, dok se pripremam za nove kreativne projekte, želim da vas podsetim na one nezaboravne prvomajske uranke koje sam, godinama zaredom, beležio kao novinar Lotel TV-a.

Ekipa na terenu

Ima nešto posebno u onom vazduhu pred Prvi maj. Dok se grad polako prazni, a kolone automobila kreću ka okolnim brdima, u našoj redakciji atmosfera je uvek bila radna, ali prožeta onim istim prazničnim duhom koji smo išli da zabeležimo.

Sećam se tih jutara: torba sa mikrofonima, teška kamera na ramenu mog vernog snimatelja i onaj naš prepoznatljivi logo na sunđeru mikrofona. Naš zadatak je bio jednostavan, a opet najlepši na svetu – uloviti duh praznika na najlepšim izletištima oko naše Loznice.

Ruta kroz narodno veselje

Naša maršruta je bila dobro poznata, ali priče su uvek bile nove:

  • Gučevo: Uspon uz serpentine dok nas sa svake livade pozdravljaju poznata lica. Tamo je vazduh uvek bio najoštriji, a raspoloženje najglasnije.

  • Banja Koviljača: Parkovi puni šetača, dok su oni pravi "prvomajci" uvek bili ušuškani malo dublje u prirodi, pored rečice.

  • Tršić: Mir i tradicija, gde se uz Vukovu kuću uvek okretao neki ražanj, a mi smo balansirali između poštovanja istorije i beleženja narodnog veselja.

"Može jedna izjava za Lotel?"

Čim bi ugledali našu ekipu, nastala bi opšta pometnja. Neki su se stidljivo sklanjali, drugi popravljali frizure, ali većina nas je dočekivala kao rod najrođeniji.

"Hajde, Mile, ostavi taj mikrofon, uzmi jedan ćevap!" – to je bila rečenica koju smo čuli na svakom koraku.

Dok bi snimatelj hvatao igru svetlosti kroz krošnje i dim koji se lenjo izvija, ja sam beležio te vrcave izjave: o tajnim receptima za marinadu, o tome ko je prvi stigao da zauzme mesto i zašto je baš taj Prvi maj poseban.

Više od novinarstva

Ti odlasci na teren nisu bili samo puko popunjavanje programa. Bili su to trenuci kada sam osećao bilo našeg naroda. Video sam radost običnog čoveka, onaj kratki predah od svakodnevice i istinsku snagu zajedništva.

Kada bismo se kasno popodne vratili u montažu, umorni i "nadirimljeni", na licima nam je ostajao osmeh. Znali smo da smo u domove onih koji su ostali kod kuće uneli deo te prirode i bezbrižnosti. Danas, ta sećanja čuvam kao najlepše darove, baš kao što reči ožive u mojim naracijama, tako i ove slike žive u meni svaki put kada zamiriše proleće.

Milinko Mile Vasiljević | Permalink | Trekbekovi (0)

1 2  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb