Милинко Васиљевић

Милинко Миле Васиљевић (Лозница, 18. март 1981) српски је спикер, новинар и аудио-продуцент.

Kad ekrani zamene poglede: Da li su nam telefoni postali jedini prijatelji?

milevoiceover | 17 April, 2026 14:17

 

 

Kao neko ko je svoj životni i profesionalni put neraskidivo vezao za reč, glas i komunikaciju, često se nađem u ulozi posmatrača tišine. Ja sam Milinko Mile Vasiljević, čovek koji decenijama kroz mikrofon i ispred kamera pokušava da oživi reči, ali danas se suočavam sa fenomenom koji nijedan studio ne može da simulira: svetom u kojem su ljudi fizički prisutni, ali mentalno zarobljeni u ekranima od pet inča.

Tišina u punoj kafani

Sećam se svojih početaka u Loznici, prvih dana na Radio Podrinju 2001. godine i kasnije dugogodišnjeg rada na RTV Lotel. Tada je komunikacija značila razmenu energije. Danas, dok šetam našim gradom ili sedim u nekom restoranu, vidim porodice i prijatelje koji sede za istim stolom, ali svako od njih gleda u svoj telefon.

Digitalni svet nam je dao iluziju povezanosti, dok nas je suštinski udaljio. Postali smo „prijatelji” na mrežama, ali smo zaboravili kako zvuči iskren smeh uživo ili kako se čita emocija sa nečijeg lica bez upotrebe emojija.

Od Military Police-a do poezije: Gde su nestale prave vrednosti?

Moj put me je vodio kroz različite discipline – od discipline i reda u Vojnoj policiji, gde sam stekao čin mlađeg vodnika, do najsuptilnijih emocija dok recitujem stihove Mike Antića ili Jesenjina. Ta širina mi je omogućila da shvatim jedno: čovek je biće susreta, a ne samo korisnik interfejsa.

Kroz moj projekat „Kad reči ožive”, trudim se da audio interpretacijom poezije pomognem slepima i slabovidima da osete svet oko sebe. Paradoksalno je da oni koji imaju savršen vid, danas biraju da budu „slepi” za ljude pored sebe, fokusirajući se isključivo na notifikacije.

Zašto je važno „odložiti telefon”?

Kao novinar i voditelj koji je kroz projekat „Zlatna hronologija” beležio istoriju i kulturu našeg kraja, znam da se najlepše priče ne dešavaju na Instagramu. One se dešavaju u trenutku kada odložite telefon i nekome uputite direktan pogled.

Negovanje pravih vrednosti podrazumeva:

  • Aktivno slušanje: Ne samo čekanje na red da nešto kažete, već istinsko razumevanje sagovornika.

  • Prisutnost: Biti tu „ovde i sada”, bez potrebe da se svaki trenutak dokumentuje kamerom telefona.

  • Empatiju: Osećaj za čoveka pored sebe, onaj koji se ne može preneti brzim „lajkom”.

Moja poruka vama

Kao MileVoiceOver, moj glas dopire do hiljada ljudi. Ipak, najsrećniji sam kada moj glas podstakne nekoga da se nasmeje, zaplače ili zamisli – ne pred ekranom, već u živom razgovoru.

Pozivam vas da sledeći put kada budete na kafi sa dragom osobom, telefon ostavite u džepu. Dozvolite rečima da ožive, dozvolite pogledu da kaže ono što tastatura ne može. Vratimo se onim vrednostima koje nas čine ljudima. Jer, na kraju dana, uspomene se ne čuvaju u memoriji telefona, već u srcu.

 

 

 

 

Novinarska Beležnica | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb