Milinko Mile Vasiljević

Milinko Mile Vasiljević (Loznica, 18. mart 1981) srpski je spiker, novinar i audio-producent.

Milinko Mile Vasiljević: Kako mediji oblikuju svet naše dece

milevoiceover | 12 Septembar, 2026 15:26

 

Milinko Mile Vasiljević 

 

 

Kao čovek koji je više od dve i po decenije proveo ispred mikrofona, u studijima, okružen kamerama, audio-tehnologijom i magijom živog reči, često se zateknem kako razmišljam o drugoj strani medalje našeg posla. Mi, radnici u medijima, kreiramo svetove. Pozajmljujemo glasove junacima, oblikujemo vesti, gradimo narative i, htele to ili ne, držimo u rukama jedan od najmoćnijih alata za uticaj na ljudsku svest.

 

Posebno me brine — i istovremeno inspiriše — pitanje: kako sve to utiče na one koji tek uče kako da sroče prvu rečenicu, na našu decu?

 

 

Od bajki do algoritama: Gde su nestale prave reči?

 

Sećam se svojih početaka u novinarstvu i etru. Glas je nosio težinu, odgovornost i meru. Danas, u eri digitalne hiperprodukcije, naša deca odrastaju okružena šarenim ekranima pre nego što uopšte nauče da vežu pertle. Deca ne uče više samo od roditelja i učitelja; njihov vaspitač je često algoritam sa društvenih mreža koji im servira sadržaj skrojen da drži pažnju po svaku cenu.

 

Kao neko ko je život posvetio kulturi govora, primetio sam koliko se promenio način na koji mališani komuniciraju. Kratki video-formati, brze smene kadrova i osiromašen rečnik ostavljaju trag. Kada se jezik svede na mimove i skraćenice, gubi se dubina misli. A dete koje nema bogat rečnik teže izražava svoje emocije, frustracije i radosti. Tu mediji nose ogroman teret odgovornosti.

 

Ogledalo u kojem se deca prepoznaju

 

Deca upijaju sadržaj kao sunđeri. Ono što vide na televiziji ili telefonu za njih postaje normalnost. Ako im serviramo sadržaj koji glorifikuje agresiju, brzu i laku zaradu, estradu bez pokrića i površnost, mi im u startu postavljamo pogrešne uzore.

 

Sa druge strane, kada im ponudimo kvalitetnu priču, toplu naraciju, edukativan program i dikciju koja poštuje pravopis i lepotu našeg jezika, dečja mašta počinje da radi punom snagom. Zbog toga sam kroz svoj rad na animiranim projektima i autorskim inicijativama uvek težio tome da se vratim esenciji — lepoj reči koja grli, uči i inspiriše. Glas može da uplaši, ali može i da isceli i nauči.

 

Kako da povratimo ravnotežu?

 

Kao roditelj, profesionalac i autor, duboko verujem da zabrana nije rešenje. Deca žive u digitalnom dobu i odvajanje od tehnologije ravno je izolaciji. Ključ je u selekciji, usmeravanju i zajedničkom razgovoru.

  • Budite filter, a ne samo posmatrač: Pratite šta vam deca gledaju. Prokomentarišite sadržaj zajedno sa njima.

  • Negujte kulturu živog razgovora: Pričajte o onome što su videli na ekranu i postavite im pitanje: „Šta ti misliš o ovome?“

  • Vratite knjigu i zvuk u prvi plan: Slušajte zajedno audio-knjige, radio-drame ili čitajte pred spavanje. Neka mašta radi bez vizuelnih pomagala.

  • Budite primer: Dete neće slušati šta govorite, već će raditi ono što vidi da vi radite. Ako je naš telefon stalno u ruci, biće i njihov.

 
 

Reč kao legat

 

Mediji nisu sami po sebi ni dobri ni loši; oni su ogledalo društva koje gradimo. Naša je dužnost — nas koji radimo u njima, ali pre svega nas kao roditelja i starijih — da to ogledalo očistimo od mulja i površnosti.

Deca su naša najvažnija publika. Zaslužuju da im govorimo jasno, iskreno i sa poštovanjem, jer reči koje danas čuju sutra postaju njihove misli, a prekosutra — njihova dela.

 

 

 

Autor: Milinko Mile Vasiljević

U ogledalu | Permalink | Trekbekovi (0)

«Prethodni   1 2
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb