Kada danas govorim o novinarstvu, ne govorim samo kao neko ko je učio šta je novinarski posao, već kao čovek koji je kroz njega proveo veliki deo svog života. U medijima sam 25 godina, u Loznici, gradu u kojem sam imao priliku da upoznam bezbroj ljudi, događaja, priča i sudbina. Od toga sam 18 godina proveo radeći u RTV Lotel i RTV Podrinje.

Zbog toga novinarstvo za mene nije samo zanimanje. Ono je način razmišljanja, način posmatranja sveta i, rekao bih, svojevrsna životna škola.

Novinar je čovek koji svakoga dana mora da bude spreman da pita, sluša, proverava, istražuje i, pre svega, da razume. Njegov posao nije samo da prenese ono što je neko rekao. Pravi novinar mora da utvrdi šta se zaista dogodilo, ko je odgovoran, šta o tome kažu različite strane i zašto je određena informacija važna za javnost.

U tome i jeste suština novinarstva – tragati za činjenicama i ponuditi ih javnosti na tačan, razumljiv i odgovoran način.

 

 

Lozničani priredili veličanstven doček svetskom šampionu Jovanu Cvetanoviću - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 

 

Kako zapravo izgleda jedan novinarski dan?

 

Mnogi ljudi zamišljaju da novinar samo ode na događaj, postavi nekoliko pitanja, napiše tekst ili snimi prilog i njegov posao je završen. Posle 25 godina rada mogu da kažem da je stvarnost mnogo složenija.

Novinarski posao počinje mnogo pre nego što se pojavi kamera ili uključi mikrofon.

Najpre moram da saznam šta se dogodilo. Zatim proveravam informaciju. Tražim sagovornike, dokumenta i relevantne izvore. Ako je tema sporna, moram da čujem različite strane. Tek kada prikupim dovoljno informacija, mogu da počnem da razmišljam kako da priču predstavim publici.

Na televiziji je to još složenije. Nije dovoljno imati dobar tekst. Potrebna je dobra slika, kvalitetan sagovornik, odgovarajući ton, izjava, kadrovi koji prate priču, a zatim montaža i konačna urednička obrada.

Na radiju je situacija drugačija. Tamo glas, zvuk i način govora imaju posebnu snagu. Radio traži sposobnost da se događaj dočara bez slike.

U novinama i na portalima najvažniji su tekst, činjenice, kontekst i način na koji je priča napisana.

Danas se, međutim, granice sve više brišu. Jedan novinar može istovremeno da bude reporter, snimatelj, fotograf, montažer, autor teksta i novinar za društvene mreže.

To je velika promena u odnosu na vreme kada sam počinjao.

 

 Opera Narodnog pozorišta iz Beograda održala koncert u Kur-salonu u Banji Koviljači - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 

Novinar mora da zna da postavlja prava pitanja

 

Jedna od najvažnijih veština koju sam kroz godine naučio jeste da dobro pitanje često vredi više od dugog razgovora.

Nije svako pitanje dobro pitanje.

Novinar ne treba da pita samo ono što već zna. Treba da pita ono što javnost želi da zna.

Ponekad je najvažnije pitanje veoma jednostavno: Zašto?

Zašto se nešto dogodilo? Zašto je neka odluka doneta? Ko će imati korist? Ko će imati štetu? Da li postoji dokument koji potvrđuje ono što nam je rečeno? Šta druga strana kaže o tome?

Novinar mora da bude radoznao, ali ne sme da bude neodgovoran. Mora da sumnja, ali ne sme unapred da presudi. Mora da bude uporan, ali ne sme da pređe granicu pristojnosti i profesionalne etike.

Zato novinarstvo nije samo pisanje. To je kombinacija istraživanja, komunikacije, psihologije, poznavanja društva i sposobnosti da se veliki događaj objasni običnom čoveku.

 

 

 Svečano otvoreno klizalište u Loznici, na novoj lokaciji od ove godine - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 

Vrste novinarstva

 

Tokom svoje karijere imao sam priliku da upoznam različite oblike novinarskog rada. Novinarstvo danas postoji u mnogim formama.

Informativno novinarstvo bavi se svakodnevnim događajima – politikom, ekonomijom, društvom, lokalnim događajima i svim onim što je važno za građane.

Istraživačko novinarstvo ide mnogo dublje. Ono pokušava da otkrije ono što neko možda želi da ostane skriveno. Zahteva vreme, dokumenta, proveru velikog broja podataka i ogromnu profesionalnu upornost.

Reportažno novinarstvo daje priči ljudsko lice. Reporter ne prenosi samo činjenice, već pokušava da publici približi atmosferu, ljude i okolnosti u kojima se nešto dogodilo.

Intervju je posebna novinarska forma. Dobar intervju nije samo niz pitanja i odgovora. To je razgovor u kojem novinar mora da zna kada da insistira, kada da dopuni pitanje, a kada da sagovorniku ostavi prostor da govori.

Sportsko novinarstvo traži dobro poznavanje sporta, brzinu, preciznost i sposobnost da se emocija događaja prenese publici.

Kulturno novinarstvo prati umetnost, književnost, pozorište, film, muziku i kulturni život.

Ekonomsko novinarstvo bavi se privredom, novcem, poslovanjem, tržištem i ekonomskim odlukama koje direktno utiču na život građana.

Političko novinarstvo prati političke događaje, institucije, političare i odluke koje oblikuju društvo.

A tu je i lokalno novinarstvo, koje je meni posebno blisko.

 

 

 LOTELOV DEDA MRAZ U NOVOGODIŠNJOJ NOĆI - DOČEK NOVE 2026. GODINE - LOZNICA - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 

 

Lokalni novinar – glas ljudi iz svog kraja

 

Rad u lokalnim medijima ima posebnu težinu.

Kada radim u Loznici i Podrinju, ne izveštavam o nekom apstraktnom mestu. Izveštavam o ljudima koje srećem na ulici. O njihovim problemima, uspesima, potrebama i svakodnevnom životu.

To može da bude vest o novoj investiciji, problemu sa infrastrukturom, sportskom uspehu, kulturnoj manifestaciji, humanitarnoj akciji ili čoveku koji je svojim radom učinio nešto značajno za zajednicu.

Lokalni novinar možda nema milionsku publiku, ali njegova publika zna gde živi, poznaje ljude o kojima govori i vrlo brzo može da proveri da li je ono što je objavio tačno.

Zato lokalno novinarstvo traži posebno visok nivo odgovornosti.

Kada pogrešim u lokalnoj sredini, ne grešim pred nekim anonimnim čitaocem hiljadama kilometara daleko. Grešim pred svojim sugrađanima.

 

 Održana tradicionalna Svetosavska akademija u Vukovom domu kulture - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 "Zvorničko ljeto" - dr Nele Karajlić i Osiromašeni uranijum / Dnevnik RTV Podrinje - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 

Ko su bili veliki novinari Srbije?

 

Srpsko novinarstvo ima dugu tradiciju.

Prve novine na srpskom jeziku pojavile su se u Beču 1791. godine, dok su prve novine u Srbiji počele da izlaze u Kragujevcu 1834. godine. Udruženje novinara Srbije osnovano je 1881. godine i spada među najstarija profesionalna novinarska udruženja u svetu. 

Kada govorimo o istoriji srpskog novinarstva, nezaobilazno ime je Dimitrije Davidović, koji se smatra jednim od utemeljivača moderne srpske štampe i prvim profesionalnim srpskim novinarom. Njegov rad imao je ogroman uticaj na razvoj novina i javne reči u Srbiji. 

Tu je i Laza Kostić, koji je bio prvi predsednik Srpskog novinarskog društva i koji se novinarstvom bavio još kao mladić. 

Posebno mesto pripada Peri Todoroviću, jednom od najznačajnijih srpskih novinara s kraja 19. i početka 20. veka. Bio je urednik više listova, a njegove „Male novine“ dostizale su za ono vreme veoma visok tiraž. 

Među važnim imenima srpskog novinarstva nalazimo i Stevana Ćurčića, koji je bio jedan od najaktivnijih ljudi srpskog novinarstva pre Prvog svetskog rata i organizator Prvog kongresa srpskih novinara. 

Istorija srpskog novinarstva poznaje i velike žene novinarke. Maga Magazinović bila je jedna od pionirki ženskog novinarstva, dok je Milica Jakovljević, poznata kao Mir-Jam, ostavila značajan trag kao urednica i feljtonistkinja. 

Kada govorimo o velikim imenima, važno je razumeti da novinarstvo nije počelo sa televizijom, internetom ili društvenim mrežama. Ono ima tradiciju dugu više od dva veka.

 

 Proslavu 97 godina postojanja FK "Gučevo" iz Banje Koviljače obeležilo u Kur salonu - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 Na svečanoj akademiji povodom Dana grada, uručena najviša gradska priznanja. - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 

Novinarstvo se promenilo, ali njegova suština nije

 

Kada sam počinjao, novinarstvo je bilo mnogo sporije nego danas.

Danas vest može da nastane, bude objavljena i proširi se društvenim mrežama za nekoliko minuta.

To je donelo ogromne mogućnosti, ali i velike probleme.

Najveći problem današnjeg novinarstva jeste brzina.

Ponekad postoji pritisak da budemo prvi, a ne nužno najtačniji.

Međutim, po mom mišljenju, bolje je biti drugi sa provereno tačnom informacijom nego prvi sa pogrešnom.

Kodeks novinara Srbije upravo insistira na tačnosti, nepristrasnosti, potpunosti i blagovremenosti izveštavanja, kao i na proveri činjenica i konsultovanju relevantnih izvora. 

To je nešto što se ne sme menjati bez obzira na tehnologiju.

Promenili su se fotoaparati, kamere, telefoni, računari i načini distribucije sadržaja.

Ali nisu se promenile osnovne vrednosti dobrog novinarstva.

Činjenica mora ostati činjenica.

Proverena informacija mora biti važnija od glasine.

Javni interes mora biti važniji od ličnog interesa.

 

 Svetlana Ceca Ražnatović održala muzički spektakl u prepunoj hali Lagator - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 Otvoren 92. Vukov sabor, svečanom ceremonijom u Vukovom Domu kulture - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 

Novinar nije sudija

 

Jedna od najvećih grešaka koju novinar može da napravi jeste da unapred donese presudu.

Novinar nije sudija.

On treba da prikupi informacije, postavi pitanja, proveri činjenice i omogući publici da razume događaj.

Naravno, novinar ima pravo na stav kada piše komentar ili autorski tekst, ali mora jasno da razlikuje činjenicu od mišljenja.

To razlikovanje je danas posebno važno jer živimo u vremenu ogromne količine informacija.

Na internetu svako može da objavi nešto.

Ali to što je nešto objavljeno ne znači da je istinito.

Zato je danas možda potrebnije nego ikada da postoje profesionalni novinari.

 

 U okviru manifestacije "Svet žena-Emilija Popović" održano poetsko veče - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 Najstarija škola u Loznici, obeležila 230 godina od postojanja svečanom akademijom u Vukovom domu - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 

 

Šta sam naučio za 25 godina rada?

 

Posle četvrt veka provedenog u medijima, mogu da kažem da me novinarstvo naučilo mnogo više nego što sam očekivao kada sam počinjao.

Naučilo me je da nikada ne verujem slepo prvoj informaciji.

Naučilo me je da saslušam čoveka do kraja.

Naučilo me je da iza svake vesti postoji čovek i da iza svakog broja postoji nečiji život.

Naučilo me je i da se novinar nikada ne sme osećati kao da je sve naučio.

Svaki novi događaj donosi nešto novo.

Svaki sagovornik je drugačiji.

Svaka priča ima svoju posebnost.

A lokalni novinar posebno mora da bude spreman da uči od ljudi sa kojima svakodnevno radi.

 

 U Vukovom domu kulture održan koncert sestara Marije i Marine Gobović - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 

 Specijalna bolnica nastavlja negovanje tradicije i kulture, u Kur-salonu organizovali umetničko veče - Novinar Milinko Mile Vasiljević

 

 

Moje mišljenje posle 25 godina u medijima

 

Kada danas pogledam iza sebe i saberem 25 godina rada u medijima u Loznici, a posebno 18 godina provedenih u RTV Lotel i RTV Podrinje, mogu slobodno da kažem da bih ponovo izabrao novinarstvo.

Nije to uvek bio lak izbor.

Novinarstvo ume da bude naporno, stresno i nepredvidivo. Postoje rokovi, pritisci, kritike, neprospavane noći i situacije u kojima morate da reagujete brzo. Ponekad uradite priču za nekoliko sati, a njen značaj traje godinama. Ponekad provedete mnogo vremena na nečemu što će publika pogledati za minut.

Ali postoje trenuci zbog kojih sve to ima smisla.

Kada pomognemo čoveku da reši problem.

Kada ukažemo na nepravdu.

Kada sačuvamo od zaborava neku važnu priču.

Kada predstavimo uspeh našeg sugrađanina.

Kada nekome damo priliku da bude saslušan.

Tada shvatim zašto sam ostao u ovom poslu toliko dugo.

Za mene je pravi novinar onaj koji ne zaboravlja da iza svakog događaja postoje ljudi.

Ne smatram da novinar mora da bude najglasniji čovek u prostoriji. Naprotiv. Mislim da mora da bude onaj koji najbolje sluša.

Ne mora da zna odgovor na svako pitanje, ali mora da zna kako da do odgovora dođe.

Ne mora da bude bez greške, ali mora da bude spreman da svoju grešku prizna i ispravi.

I iznad svega, mora da razume da je poverenje publike najvrednija stvar koju novinar može da stekne – i najlakša stvar koju može da izgubi.

Zato bih mladom čoveku koji danas želi da postane novinar rekao samo jedno:

Uči, pitaj, proveravaj, slušaj i nikada ne dozvoli da ti želja da budeš prvi bude važnija od želje da budeš tačan.

Tehnologija će se menjati. Televizija će se menjati. Radio će se menjati. Portali će se menjati. Doći će nove platforme i novi alati, pa i veštačka inteligencija, koja već menja način na koji nastaju i distribuiraju se medijski sadržaji.

Ali jedno ne bi smelo da se promeni.

Novinar mora da ostane čovek koji traga za istinom u interesu javnosti.

Posle 25 godina u medijima, to je moje najvažnije iskustvo.

I možda baš zbog toga danas novinarstvo ne doživljavam samo kao profesiju koju sam izabrao.

Doživljavam ga kao deo svog života.

U ogledalu | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

Ko sam ja?

Meni

Pretraži

Kalendar

Najnovije...

Kategorije

Sindikat