Milinko Mile Vasiljević

Milinko Mile Vasiljević (Loznica, 18. mart 1981) srpski je spiker, novinar i audio-producent.

Medijska scena u Srbiji – između televizijskog uticaja, digitalne revolucije i borbe za poverenje javnosti

milevoiceover | 25 Avgust, 2026 16:56

 

Milinko Mile Vasiljević 

Autor: Milinko Mile Vasiljević, voice actor

 

 

Zašto su mediji ogledalo jednog društva?

 

Medijska scena u Srbiji predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja društvenih, političkih, ekonomskih i kulturnih kretanja u zemlji. Mediji više nisu samo mesto na kojem građani dobijaju informacije. Oni oblikuju javno mnjenje, utiču na političku komunikaciju, određuju teme o kojima se govori i često predstavljaju prostor u kojem se vodi šira društvena rasprava.

Kada govorimo o medijima u Srbiji, govorimo o veoma raznovrsnom sistemu koji obuhvata televiziju, radio, štampane medije, internet portale, društvene mreže, podkaste, video-platforme i različite oblike digitalnog novinarstva.

Upravo zbog toga, savremena medijska scena Srbije ne može se posmatrati samo kroz nekoliko najgledanijih televizijskih kanala ili najčitanijih portala. Ona je mnogo šira, dinamičnija i složenija.

Prema istraživanju Reuters Institute for the Study of Journalism za 2026. godinu, internet penetracija u Srbiji iznosi oko 88 odsto, dok televizija i dalje ima veoma značajnu publiku i politički uticaj. 

To nam govori jednu važnu stvar: tradicionalni i digitalni mediji danas ne postoje jedni pored drugih kao dva potpuno odvojena sveta. Oni se međusobno prepliću.

 

Televizija i dalje ima ogromnu moć

 

Uprkos eksploziji društvenih mreža i internet portala, televizija u Srbiji i dalje zauzima veoma važno mesto u informisanju građana.

Nacionalne televizijske stanice imaju mogućnost da svakodnevno dosegnu do miliona gledalaca. Zbog toga televizijski dnevnik, jutarnji program, politička emisija, intervju ili televizijski prilog mogu imati snažan uticaj na način na koji javnost doživljava određeni događaj.

Televizija ima još jednu važnu karakteristiku – ona kombinuje sliku, zvuk, govor, muziku, grafiku i emociju.

Kao neko ko se profesionalno bavi glasom, posebno razumem koliko boja glasa, intonacija, tempo govora i način interpretacije mogu da utiču na doživljaj poruke.

Ista rečenica može zvučati potpuno drugačije u zavisnosti od toga kako je izgovorena.

Zato medijska pismenost ne podrazumeva samo razumevanje napisanog teksta. Ona podrazumeva i sposobnost da građanin prepozna način na koji televizijska slika, naslov, muzika, kadar, montaža i glas naratora oblikuju njegovu percepciju.

 

Digitalni mediji menjaju pravila igre

 

 

Najveća promena na medijskoj sceni Srbije dogodila se razvojem interneta.

Danas svako sa mobilnim telefonom može postati proizvođač sadržaja. Građanin može snimiti događaj, objaviti video, napisati komentar, pokrenuti podkast ili napraviti profil sa velikim brojem pratilaca.

Time je tradicionalni model komunikacije:

medij → novinar → publika

postao mnogo složeniji.

Danas komunikacija često izgleda ovako:

događaj → građanin → društvena mreža → algoritam → portal → televizija → društvene mreže → nova publika.

Jedna informacija može za nekoliko minuta preći iz privatnog telefona u nacionalne medije.

To ima ogromne prednosti, ali i ozbiljne rizike.

Građani danas mogu brže da dođu do različitih izvora informacija. Istovremeno, nikada nije bilo lakše proizvesti i distribuirati netačnu, manipulativnu ili nepotpunu informaciju.

 

Problem nije samo lažna vest

 

Kada se govori o savremenim medijima, često se koristi izraz „lažna vest“.

Međutim, problem je mnogo širi.

Dezinformacija može biti potpuno izmišljena informacija, ali manipulacija može nastati i izborom samo jednog dela činjenica.

Na primer, medijski sadržaj može biti formalno tačan, ali predstavljati samo jednu stranu događaja. Drugi primer jeste naslov koji je dramatičniji od samog teksta. Treći je korišćenje fotografije ili video-snimka iz potpuno drugog konteksta.

Zbog toga je jedna od najvažnijih veština savremenog građanina upravo medijska pismenost.

Medijski pismen čovek ne pita samo:

„Da li sam ovo pročitao?“

On pita:

  • Ko je objavio informaciju?
  • Ko je autor?
  • Koji je izvor?
  • Da li postoji originalni dokument?
  • Da li su navedene obe strane?
  • Kada je informacija nastala?
  • Da li drugi relevantni mediji izveštavaju isto?
  • Da li naslov odgovara sadržaju?
  • Da li tekst pokušava da informiše ili da izazove određenu emocionalnu reakciju?

To su jednostavna pitanja, ali mogu napraviti ogromnu razliku.

 

Sloboda medija kao temelj demokratskog društva

 

Jedna od najvažnijih tema kada se govori o medijskoj sceni Srbije jeste sloboda medija.

Sloboda medija ne znači da novinar ima pravo da iznosi bilo šta bez odgovornosti. Ona znači da novinari i medijske organizacije treba da imaju mogućnost da istražuju, postavljaju pitanja, kritikuju vlast, poslovne strukture i druge centre moći bez političkog pritiska, zastrašivanja ili nasilja.

Istovremeno, sloboda medija podrazumeva i odgovornost.

Profesionalno novinarstvo mora da počiva na proveri činjenica, zaštiti izvora, poštovanju dostojanstva ljudi i jasnom razlikovanju informacije od komentara.

Aktuelni izveštaji ukazuju na ozbiljne izazove u pogledu medijskih sloboda i bezbednosti novinara u Srbiji. Reuters Institute u svom izveštaju za 2026. navodi pogoršanje medijskog okruženja, politički i finansijski uticaj na tržište i probleme sa bezbednošću novinara. 

 

ANEM takođe kroz svoje redovne monitoringe prati slobodu izražavanja, medijsko zakonodavstvo i SLAPP tužbe, odnosno postupke koji mogu imati efekat zastrašivanja novinara i medija. 

 

Regulatorni okvir i pitanje REM-a

 

Posebno značajno pitanje za elektronske medije jeste funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije, poznatog kao REM.

Regulator ima važnu ulogu u funkcionisanju televizijskog i radio tržišta, jer treba da doprinese primeni zakona i standarda koji uređuju elektronske medije.

Evropska komisija je u dokumentu objavljenom tokom 2026. godine ukazala na ozbiljne probleme u funkcionisanju regulatornog okvira, uključujući period bez funkcionalnog odlučujućeg tela REM-a, kao i pitanja u vezi sa izdavanjem dozvola i funkcionisanjem audiovizuelnog tržišta. 

Ovo pitanje nije važno samo za novinare i vlasnike televizijskih stanica.

Ono je važno za svakog građanina.

Ako postoji regulatorni sistem koji ne funkcioniše dovoljno efikasno, posledice mogu da osete i publika, oglašivači, novinari i čitavo medijsko tržište.

 

Mediji između politike i tržišta

 

Mediji se nalaze između dva velika pritiska: politike i ekonomije.

Jedan medij mora da bude finansijski održiv. Mora da plaća novinare, urednike, snimatelje, tehničare, zakup prostora, opremu, servere i brojne druge troškove.

Zbog toga oglašavanje, marketing, pretplate, donacije, projekti i drugi izvori prihoda imaju veliki značaj.

Ali upravo finansijska zavisnost može postati problem ukoliko ekonomski interes počne da utiče na uređivačku politiku.

S druge strane, politički uticaj može nastati kroz vlasničke strukture, oglašavanje, javno finansiranje, pristup informacijama ili različite oblike institucionalnog pritiska.

Zato je medijski pluralizam jedan od ključnih uslova zdravog medijskog sistema.

Građani treba da imaju mogućnost da čuju različita mišljenja, različite argumente i različite interpretacije događaja.

 

Lokalni mediji – često zaboravljeni deo sistema

 

Kada se govori o medijima u Srbiji, najčešće se govori o Beogradu i nacionalnim televizijama.

Međutim, veoma važan deo medijske scene čine lokalni mediji.

Lokalni novinar prati probleme koji možda nikada neće dospeti na naslovne strane nacionalnih medija: stanje puteva, komunalne probleme, lokalne izbore, rad institucija, probleme građana, kulturne događaje i aktivnosti lokalnih organizacija.

Upravo zato lokalno novinarstvo ima posebnu društvenu vrednost.

Građanin možda neće svakog dana pratiti političku scenu u Beogradu, ali će želeti da zna zašto nema rasvete u njegovoj ulici, kada će biti završen put, kako se troši novac iz lokalnog budžeta ili šta se događa u njegovoj školi i domu zdravlja.

Dobar lokalni medij zato predstavlja neku vrstu društvenog nadzora.

 

Društvene mreže i era algoritama

 

Facebook, Instagram, YouTube, TikTok i druge platforme promenile su način na koji ljudi konzumiraju informacije.

Problem je u tome što korisnik najčešće ne dobija sadržaj prema kriterijumu „šta je najtačnije“, već prema složenom algoritamskom sistemu koji pokušava da proceni šta će mu zadržati pažnju.

A pažnju najčešće privlače emocije.

Strah.

Bes.

Iznenađenje.

Senzacija.

Sukob.

Zbog toga je digitalna publika često izložena sadržaju koji je emocionalno snažan, čak i kada nije posebno kvalitetan.

Tu se pojavljuje novi zadatak za medijsku pismenost: građanin mora da razume ne samo medije, već i algoritme koji odlučuju šta će mu biti prikazano.

 

AI i budućnost novinarstva

 

Veštačka inteligencija predstavlja novu veliku promenu u medijskoj industriji.

AI može pomoći novinarima u transkripciji intervjua, obradi podataka, pretrazi velikog broja dokumenata, prevođenju, analizi i automatizaciji rutinskih zadataka.

Ali ista tehnologija može biti iskorišćena i za proizvodnju ogromnog broja nekvalitetnih tekstova, manipulativnog sadržaja, lažnih fotografija, sintetičkog zvuka i takozvanih deepfake videa.

Zbog toga će u budućnosti jedna od najvrednijih osobina profesionalnog novinara biti upravo poverenje.

Čitalac mora da zna da iza informacije stoji odgovorna osoba ili organizacija koja je spremna da proveri činjenice i odgovara za objavljeni sadržaj.

Tehnologija može da proizvede tekst.

Ali tehnologija ne može sama po sebi da garantuje novinarski integritet.

 

Glas kao deo medijske poruke

 

Mediji se često posmatraju kroz tekst i sliku, dok se značaj glasa zanemaruje.

A glas je izuzetno moćan komunikacioni alat.

Radio je gotovo u potpunosti izgrađen na glasu.

Televizija koristi glas novinara, reportera i naratora.

Dokumentarni film koristi naraciju kako bi publici približio događaje.

Reklama koristi glas da bi izgradila identitet brenda.

Podkast se gotovo potpuno oslanja na odnos govornika i slušaoca.

Zbog toga profesije poput voice actora, naratora, spikera i glasovnog umetnika imaju svoje posebno mesto u savremenoj medijskoj industriji.

Način na koji se izgovara određena rečenica može promeniti njeno emocionalno značenje.

Glas može da ulije poverenje, da stvori napetost, da objasni, upozori, motiviše ili jednostavno približi priču publici.

U eri kada ljudi svakodnevno konzumiraju ogromnu količinu sadržaja, kvalitetna interpretacija postaje važan deo profesionalne komunikacije.

 

Kako prepoznati kvalitetan medij?

 

Kvalitetan medij nije onaj koji se uvek slaže sa nama.

Naprotiv.

Kvalitetan medij treba da nas natera da razmišljamo.

Dobro novinarstvo podrazumeva proverene informacije, jasne izvore, profesionalnu distancu, kontekst i spremnost da se ispravi greška.

Zato bi čitalac trebalo da razvije naviku poređenja više izvora.

Ako neku informaciju objavi samo jedan portal, treba biti oprezan.

Ako se ista informacija pojavljuje u više relevantnih izvora, uz navođenje originalnih dokumenata i izjava aktera, njena verodostojnost je veća.

Ali ni veliki broj objava nije automatski dokaz istinitosti.

Ponekad desetine medija prenesu istu netačnu informaciju.

Zato je provera izvora važnija od samog broja objava.

 

Budućnost medijske scene Srbije

 

Budućnost medija u Srbiji zavisiće od nekoliko ključnih faktora.

Prvi je medijska pismenost građana.

Drugi je ekonomska održivost profesionalnog novinarstva.

Treći je nezavisnost i efikasnost regulatornih institucija.

Četvrti je bezbednost novinara.

Peti je razvoj digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije.

Šesti je spremnost publike da za kvalitetnu informaciju izdvoji vreme, a možda u budućnosti i novac.

Medijska scena Srbije već sada prolazi kroz veliku transformaciju. Tradicionalni mediji se digitalizuju, portali postaju multimedijalni, novinari proizvode video i audio sadržaj, a publika sve više sama bira kada, gde i kako želi da prati informacije.

Prema Reuters Institute-u, Srbija ima izrazito fragmentisano i polarizovano medijsko okruženje, dok televizija i dalje zadržava veliki značaj. 

To znači da budućnost nije jednostavno „internet umesto televizije“.

Mnogo je verovatniji scenario u kojem će televizija, portali, društvene mreže, podkasti, radio i video-platforme biti deo jednog velikog multimedijalnog ekosistema.

U ogledalu | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb